14.02.2026.

Dan zaljubljenih, 14. februar, često nosi sa sobom puno simbolike kroz poruke, srca, poklone, romantične večere. Iza svega toga, često stoje i naša očekivanja da budemo voljeni na određeni način, da neko „zna“ šta nam treba, da ljubav izgleda baš onako kako smo je mi zamislili. 

Iz ugla Geštalt psihoterapije ljubav nije idealna slika, nego kontakt odnosno susret dvoje ljudi u realnom trenutku sa svim onim što oni jesu, sa njihovim potrebama, granicama, strahovima i željama. U vezama se često ne sudarimo sa partnerom, nego sa sopstvenim očekivanjima, sa idejama kako ustvari partner treba da se ponaša, kako da o nama brine ili koliko pažnje da nam poklanja. Kada se ta očekivanja ne ispune, osoba može biti razočarana, ljuta ili se polako povlači. Često u ljubavi tražimo da drugi popuni prazninu koja je nastala mnogo ranije, u detinjstvu, u onim trenucima kada nismo bili viđeni. Tada partner nesvesno može da dobije ulogu roditelja ili spasitelja koju ne može da iznese. 

Na Dan zaljubljeniih umesto pitanja „Da li sam dobila/dobio dovoljno?“, možemo sebi postaviti pitanja: kako ja doprinosim ovom odnosu, šta ja zapravo očekujem, da li je to jasno izgovoreno ili se podrazumeva, da li sam u kontaktu sa sobom dok sam sa drugim, da li mogu da prihvatim da ljubav nije savršena, ali može da bude živa i stvarna. Iz ugla Geštalt terapije, ljubav ne znači stalnu harmoniju. Ona ustvari znači spremnost da ostanemo prisutni i kada je prijatno i kada nije, da se sretnemo u razlikama, i da prepoznamo gde sam ja a gde je drugi. Možda je ovaj 14. februar prilika da se manje bavimo idealima i očekivanjima, a više stvarnim kontaktom sa partnerom, ali i sa sobom. Da se zapitamo koliko smo prisutni, koliko govorimo iz sebe a koliko iz naših očekivanja da drugi treba da nas razume bez reči. Jer kvalitet odnosa sa drugima upravo i počinje na ovom mestu. Kada postanemo odgovorni za svoje potrebe, osećanja i granice, odnos prestaje da bude mesto razočaranja i postaje odnos susreta u kome ima i bliskosti i distance, i radosti i frustracije. Tada ljubav postaje proces koji se stalno iznova gradi između dvoje ljudi. 

Možda ove godine Dan zaljubljenih može da bude poziv da se vratimo sebi, da primetimo šta donosimo u odnos, šta očekujemo i tu promenu možemo započeti već danas. Kroz psihoterapiju klijenti uče kako da ne nose stalno „masku“, da kažu kada im nešto smeta i da se ne povlače iz straha da će biti odbijeni. Osoba postajesvesnija sebe i iskrenija prema sebi i prema drugima.