18.12.2025.

Jedna od čestih tema u psihoterapiji je potreba za kontrolom. Kada se trudimo da kontrolišemo mnoge stvari koje nam se dešavaju, u nama se stvara osećaj da smo tada sigurni i stabilni. Kako ćemo organizovati vreme i razne aktivnosti, kako ćemo se ponašati u odnosu sa ljudima, kako ćemo stupiti u kontakt sa drugima, gde ćemo i kako stići i još mnogo toga.  Sebe tada vidimo kao odgovorne i organizovane, i ono što nam prvidno donosi osećaj mira jeste ispunjenost nekog plana koji smo zacrtali. Tako nam se dan, a ujedno i život čini isplaniran i predvidiv. Drugim rečima, sve ono što nam se čini nepredvidivim pokušavamo da „ukrotimo“ i iskontrolišemo zarad osećaja mira i ispunjenosti. 

Međutim, kada nam se planovi iz određenih razloga ne ostvare, postajemo svesni da samo delimično možemo uticati na sve procese koji se oko nas dešavaju. U Geštalt terapiji kontrola se posmatra kao način kontaktiranja sa svetom, koji je često naučen vrlo rano. Usled previše nepredvidivosti u detinjstvu osoba je naučila da drži sve pod kontrolom, da bude stalno spremna jer je morala da pazi kako će odrasli (roditelji) da reaguju, ili je sve sa velikom preciznosšću radila, kako bi se osećala vredno i prihvaćeno. Dakle, kontrola je nekad služlla osobi i bila je korisna. 

Problem se javlja u odraslom dobu, kada postaje kruta i kada osoba ima potrebu da kontroliše i ono što je prirodno, spontano. Što više pokušavamo da kontrolišemo, manje smo prisutni u sadašnjem trenutku i na neki način tako regulišemo svoj strah misleći da ćemo biti sigurniji ako sve predvidimo. Tada često gubimo živost i uskraćujemo sebi osećaj neizvesnosti koji nam može doneti mnogo emocija. Kada pustimo kontrolu to ne znači prepustiti se haosu, već znači biti radoznao prema nepoznatom, zauzeti svoje potrebe i granice bez rigidnosti, prihvatiti da ne možemo upravljati tuđim reakcijama, mišljenjima i verovati da ćemo biti sposobni da izađemo na kraj sa svim onim što dolazi, što će biti najbolje za nas.