31.07.2025.

Letnji raspust je vreme predaha od školskih obaveza, ali za decu to ne znači da im nije potrebna struktura. Naprotiv – upravo kada izostanu jasni okviri, mnoga deca postaju razdražljiva, anksiozna ili čak regresivna u ponašanju.

Granice ne služe samo da “kontrolišemo” ponašanje, već da pružimo osećaj predvidivosti i sigurnosti koji su ključni za emocionalni razvoj.

Ostalo je još mesec dana do kraja raspusta, pa možda nije loše uneti neke korekcije u svakodnevicu.

Deca ne traže slobodu – traže oslonac

U razvoju deteta, granice predstavljaju psihološki okvir unutar kog se ono oseća bezbedno. Bez jasnih pravila, dete ulazi u stanje neizvesnosti koje može rezultirati pojačanom razdražljivošću, otporom, hiperaktivnošću ili povlačenjem.

Predvidivost dana umanjuje stres, povećava emocionalnu stabilnost i jača samoregulaciju.

Šta granice tokom raspusta treba (i ne treba) da budu:

• Podrška, a ne kazna
• Fleksibilne, ali dosledne
• Postavljene kroz dijalog, a ne autoritet
• Prilagođene uzrastu i temperamentu deteta

Primer: Dete uzrasta 6–9 godina će imati koristi od jasnog dnevnog ritma i vremenski ograničenog korišćenja ekrana, dok adolescentima treba više autonomije, ali i dalje jasne posledice i okvir.

Izostanak granica može dovesti do:

• Povećane zavisnosti od ekrana i stimulacije
• Narušene rutine spavanja i ishrane
• Smanjene tolerancije na frustraciju
• Pojačanih emocionalnih ispada

Za decu koja su sklona anksioznosti ili impulsivnosti, ovo može biti posebno izazovno.

Postavljanje granica nije čin kontrole — to je čin emocionalne brige. Deca ih ne samo prihvataju, već im i teže, kada se postave sa razumevanjem, predvidivošću i poštovanjem.

Upravo zato, raspust nije vreme da granice nestanu — već da budu mudro prilagođene, sa ciljem očuvanja mentalnog zdravlja, porodičnog sklada i unutrašnje ravnoteže deteta.