29.11.2025.

„Život je duga koja obuhvata i crnu boju“ (J. Jeftušenko). 

Gubitak, žalovanje i trauma imaju jedan zajednički imenitelj a to je patnja. Kada je osoba svesna patnje onda oseća bol i tugu, a kad je nije svesna, patnja se javlja kao umor ili fizička iscrpljenost. Jedno od najdubljih ljudskih iskustava jeste gubitak bliske osobe i taj gubitak pokreće proces žalovanja, koji je normalna, prirodna i očekivana adaptivna reakcija na gubitak voljene osobe ili na blizinu sopstvene smrti. 

Geštalt terapija polazi od ideje da nastajemo i menjamo se u kontaktu sa drugima. Kada izgubimo nekoga, taj kontakt se naglo prekida. Praznina koja ostaje između „ja“ i „ti“ je prostor u kojem su sada neizgovorene reči, nedovršeni gestovi, emocije, potreba da još jednom čujemo, dodirnemo, oprostimo se. Upravo ta praznina često najviše boli. Žalovanje služi  da se uspostavi dvostruka lojalnost, prema odnosu koji je izgubljen i prema životu koji se nastavlja. Patnja koju osoba oseća zapravo je signal i poziv da se pažnja usmeri na situaciju u sadašnjosti i osnovni zadatak terapeuta je podrška. U terapiji klijent dozvoljava svojim osećanjima da postoje, bilo da su to tuga, bes, krivica, nemoć, zbunjenost i prolazi kroz sve faze žalovanja. Takođe, povezujući se sa telesnim senzacijama, klijent dožiljava ono što je potisnuto. Kroz rad i terapijske tehnike, klijent dobija prostor da kaže ono što nije stigao, da pita ono što u sebi nosi i da polako zatvara cikluse koji su ostali otvoreni. 

Zinker piše da je „tuga ritam koji nas vraća u telo. Ona nas uporava kako bismo mogli da čujemo šta nam zaista treba.“ Na taj način, klijent polako vraća energiju ka spoljašnjem svetu, učeći da se kreće kroz život sa onim što je izgubio, ali ne tako što ga zaboravlja, već tako što ga integriše u svoju priču. U Geštalt terapiji ne težimo tome da osoba „prevaziđe“ gubitak, nego da pronađe novi odnos prema njemu, jer ljubav ne prestaje gubitkom osobe. Ono što se menja jeste način na koji nosimo uspomenu, vezu i osećanja u sebi. Takođe, terapija ne nudi lek za sve probleme sa kojima se ljudi suočavaju zbog činjenice da su ljudi. Ne nudi povratak u izgubljeni Raj. Ali ona nam može pomoći da naučimo kako da živimo bolje u posrnulom svetu (From i Miler, 1992).