24.11.2025.

Strah je naš unutrašnji alarm koji nas štiti od opasnosti. Ali kada se alarm pali i kada nema stvarne pretnje, kad se telo ponaša kao da je nešto strašno pred nama, tada govorimo o anksioznosti. 

Anksioznost se definiše kao stanje straha ili nelagode koje nastaje zbog predosećaja stvarne ili zamišljene opasnosti, događaja ili situacije. To je univerzalno iskustvo pa su anksiozni poremećaji među najčešćim psihološkiim i zdravstvenim problemima sa prevalencijom od čak 20 do 30%. Anksioznost je jedan stalno prisutan lebdeći osećaj straha odnosno strepnje, koji prati osobu kroz sve aktivnosti i razvija se postepeno. Osoba je napeta i ima negativne misli u vezi sa nekim budućim događajima ili trenutnim situacijama. U savremenom životu, anksioznost je česta pratilja mnogih ljudi i klijenti je opisuju kao ubrzano disanje, nemir, stezanje u grudima, pritisak u stomaku, potreba da se pobegne ili osećaj da „nešto nije u redu“. 

U Geštalt terapiji strah posmatramo kao emociju koja nas priprema za akciju i problem nastaje kada potiskujemo svoje emocije, ne prepoznajemo svoje potrebe, živimo u hroničnoj napetosti. Tada priordna energja ne uspeva da se otpusti i obradi, pa se zbog toga zaglavljuje u telu kao anksioznost. Osoba izlazi iz sadašnjeg trenutka i prelazi u brige o budućnosti, zamišljene katastrofe i pokušaje da sve kontroliše. Koreni straha se često nalaze u nezavršenim emocijama, kada kod osobe u detinjstvu nije bilo dovoljno sigurnosti, potrebe su ignorisane, atmosfera je bila napeta ili su emocije bile zabranjene. Tada se telo naučilo da bude stalno na oprezu i u odraslom dobu, ono reaguje starim šemama iako realne opasnosti više nema.  

U Geštalt terapiji koristimo mnoge tehnike da vratimo osobu u „ovde i sada“, da se kroz telo, kroz svesnost, kroz kontakt i kroz dozvolu da bude upravo onakva kakva jeste, osoba vrati sebi.  

„Anksioznost je način na koji nam naše biće govori da ne živimo autentično.“ (R. May, 1977.).