08.03.2025.

Vreme u kojem živimo donelo je brojne promene i zahteve koji su stavljeni pred mlade roditelje. Za razliku od tradicionalnog roditeljstva koje se odvijalo u strogo uređenom sistemu sa malo pedagoških znanja, moderno roditeljstvo se pored više slobode odvija u ubrzanom tempu, pod uticajem velikih promena izazvanih novim tehnologijama. Cilj je oduvek bio vaspitati dobro i pristojno dete koje će odrasti u odgovornog odraslog, samo se način kojim se to postizalo značajno promenio. U nedostatku vremena, pritiscima okoline, uticaju interneta i društvenih mreža, mladi roditelji se sve češće pitaju kako biti uspešan roditelj. Ostaju zbunjeni pred nepresušnim izazovima roditeljstva koji postoje u svim razvojnim fazama deteta. Zbog toga često bivaju frustirani, što dovodi do toga da odustaju od svoje uloge i aktivnog učešća. 

Moderno roditeljstvo podrazumeva model vaspitanja koji deci nudi veliku slobodu, bez mnogo pravila i nisku disciplinu. Ukoliko roditelj ne postupa na ovaj način, razvija se osećaj krivice, a ako postupa, deca postaju egocentrična, impulsivna i manipulativna. Zbog toga je važno postaviti jasne granice i biti dosledan u njihovom pridržavanju. Takođe, veoma je važno da postupanje roditelja prema detetu prati dosledno ponašanje i uspostavljanje odnosa sa detetom. Postupanje kao dvodimenzionalan proces čine kontrola i toplina. Kontrola podrazumeva nivo slobode i samostalnosti deteta, a toplina se odnosi na emotivni odnos prema detetu (topao ili hladan). 

Ukrštanjem ovih dimenzija dobijamo četiri roditeljska stila koji se određuju kao autoritaran, permisivan/popustljiv, izbegavajući/zanemarujući i autoritativan. 

Autoritarni stil podrazumeva visoku kontrolu i očekivanje poslušnosti od strane deteta, ređe iskazivanje topline prema detetu jer se pretpostavlja da će se na taj način dete razmaziti. 

Popustljivi stil podrazumeva nepostavljanje ograničenja, nedefinisanje pravila a s druge strane iskazivanje toplog i blagog odnosa. Roditelji koji neguju ovaj stil postavljaju se kao drugari svojoj deci. 

Roditelji koji primenjuju izbegavajući stil, uključuju se samo u slučaju brige o osnovnim potrebama deteta kao što su ishrana, oblačenje i sl. 

Autoritativni roditelji postavljaju deci zahteve i jasna pravila ponašanja, pri čemu jasno objašnjavaju deci svoje postavljene zahteve. Ovaj stil kod dece razvija odgovornost, poverenje, nezavisnost i lično zadovoljstvo. Dete takođe pravilno reguliše svoje emocije i ponašanje, a atmosfera u porodici je podržavajuća i emocionalno topla. 

Svaki vaspitni stil različito utiče na decu i teško je reći da li će roditelji uvažiti savete i zapažanja učitelja, nastavnika i stručnih saradnika, jer to prvenstveno zavisi od njihove spremnosti da preispitaju svoj stil vaspitanja, kao i suočavanje sa samim sobom. Stručna pomoć, pre svega u vaspitno-obrazovnim ustanovama, dostupna je roditeljima i u slučaju nemogućnosti samostalnog rešavanja problema, mogu i treba da posegnu za istom. 

Rezultati brojnih istraživanja pokazuju da je odnos deteta i roditelja od presudne važnosti za razvoj ličnosti deteta i njegovu uspešnu socijalizaciju. Dete dolazi na svet sa osnovnim alatima i kapacitetima da ostvari svoj put optimalnog rasta i razvoja. Upravo zbog toga je veoma važno da roditelji imaju znanje o razvoju deteta, a posebno kada se govori o razvojim prekretnicama u životu deteta. Na taj način podržaće sebe da što bolje odgovore na izazove roditeljstva, imajući u vidu činjenicu da postupajući u ovde i sada, imaju mogućnost da već danas učine korake kojima će poboljšati kvalitet svog života. 

Svakako da je put roditeljstva nepoznat i nepredvidljiv i za koji ne dobijemo uputstvo. Važno je biti uključen roditelj ali ne treba zaboraviti ni na sopstvene potrebe. Prema tome, svako vreme nosi svoje izazove i uzimanjem najboljeg od tradicionalnog i savremenog roditeljstva mladi roditelji treba da grade put koji će biti najbolji za srećno detinjstvo njihove dece.